Ne toliko često, tek neke od manifestacija postale su obeležje jednog grada, odredivši njegov put privrednog, kulturnog, socijalnog…, pre svega turističkog razvoja. Ostaće nedoumica da li su Zrenjanici već 1986. godine, začevši ideju o ovoj manifestaciji, imali ambiciju da postane simbol prepoznavanja grada i razlog dolaska turista sa svih strana, ali danas Dani piva jesu organizaciono, strukturno, finansijski najveća, najkompleksnija i najzahtevnija svetkovina koja pomera granice u svim sferama. Zrenjninci objašnjavaju to time što sem tradicije u ispijanju piva ovaj grad ima tradiciju i u njegovoj proizvodnji započetoj 1745.godine, kada je pivarski majstor Sebastijan Krajcezen otvorio prvu radionicu za proizvodnju piva, Lazar Dunđerski 123 godine kasnije nastavio i proširio, od tada je povezanost gradskog života i života pivare nastavljeno u kontinuitetu do danas.

            Značajan deo kulture jednog područja čini ento nasleđe, bogata i jedinstvena tradicija sačuvana kroz običaje i neprelazne vrednosti utkane u svakodnevni život. Postoji potreba, sve pristunija u poslednje vreme, za rehabilitacijom kulturnog nasleđa posebno sačuvanog u manjim i seoskim sredinama, gde se neke tradicije nikada nisu ugasile i danas predstavljaju svojevrsnu posebnost, poput mitova, običaja, porodične slave, srpskog kola. Među njima su i stari zanati, kojima se pristupa pažljivo i sa poštovanjem jer su među malobrojnima zaslužnih za očuvanje srpske tradicije, preko kojih se može spoznati duh jednog naroda.

            Organizatori jubilarnih 40. Dana piva u Zrenjaninu, Grad Zrenjanin i Turistička organizacija grada Zrenjanina, u dosadašnju praksu uveli su niz novina kojima su, ne samo obogatili i do sada raskošnu ponudu, već podstakli brojne aktivnosti vezane za tradiciju ovog mesta. Jedna od njih je zasigurno “Zanatsko selo”. Okupljanjem na jednom mestu svih reprezenata zanatsko-umetničke delatnosti u jedninstvenom ambijentu jedne od najvećih manifestacija u Srbiji, imalo je višestruku ulogu: predstavljanje zanatlija - umetnika sa sertifikatom Ministarstva privrede, njihova prezentacija i upoznavanje Zrenjaninaca i svih gostiju ove fešte sa njihovim proizvodima.

              U Kupinovu, opština Pećinci, na levoj obali Save, gde sa selima Obrež, Grabovac deli SRP „Obedska bara“, drugo u svetu zaštićeno područje proglašeno 1874., samo dve godine nakon NP „Jelouston“u SAD, prostor koji je od neolita do danas nastaljen u kontinuitetu, jedino sremsko selo - kraljevski grad, grad despota Lazarevića i Đurđa Brankovića za koje njegovi stanovnici iskreno veruju da je najlepše sremsko selo, održana je XIV REGATA MAJKE ANGELINE. 

            Ljubica Radan, poznati srpski tehnolog, somelijer, osnivač Vinske akademije Srbije u održala je u InfoCentru TOO Sremski Karlovci u okviru petog izdanja manifestacije “KultFest”, radionicu pod nazivom “Vinsko blago Sremskih Karlovaca”. Tema o novostvorenim sortama vinove loze naInstitutu za voćarstvo i vinogradarstvo Sremski Karlovci, osnovanog 1947. godine, tada poznatog kaoPokrajinski zavod za vinogradarstvo i vinarstvo, imala je za cilj da odgovori nepoznanicama upravo vezanin za “nove sorte” vinove loze, stvorene u ovoj ustanovi, prethodnici Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu osnovanog 1954., dve godine pre današnjeg Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu. Do integracije Instituta za vinarstvo i vinogradarstvo iz Sremskih Karlovaca i Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada došlo 1972. godine, čime je Institut postao jedna od osnovnih organizacija fakulteta. 

            Dražen Đurđić, predsednik opštine Sremski Karlovci u svojstvu dobrog domaćina zvanično je otvorio V KultFest i u svom obraćanju izjavio:
            - Nema lepšeg mesta, niti lepšeg trenutka da se okupimo upravo ovde, u parku koji nosi ime patrijarha Georgija Brankovića, koji je izgradio bezmalo sve objekte u samom centru Sr. Karlovaca. Sremski Karlovci su istorijski utemeljeno mesto u kulturi, duhovnosti, obrazovanju, pa i u vinarstvu i vinogradarstvu. Sremski Karlovci su i mesto koje je krčilo puteve, stvaralo ulice, u kojima su inspiraciju nalazile mnoge generacije pre nas, poput pesnika Branka Radičevića, Duška Trifunovića, koga ćemo tek slaviti, velikih naučnika, književnika, poput Georgija Brankovića, velikog duhovnog, crkvenog, a u to vreme i državnog rukovođe ovog mesta i ovog naroda.

            Tokom pet uzastopnih vikenda avgusta 2025., petu godinu za redom, Sremski Karlovci će biti domaćin KultFestivala, događaja koji slavi kulturu, muziku, umetnost i vino.        Prvo festivalsko veče održano je u prijatnom ambijentu parka Patrijarha Georgija Brankivića kod Bogoslovije "Sveti Arsenije Sremac", u autentičnom lokalnom duhu, gde su posetioci, uz muziku Aleksandar Dujin Orchestraimali priliku da probaju neka od najboljih karlovačkih vina.

            Vinskim salonom i vinima sremskokarlovačkih vinara, uz Aleksandar Dujin Orchestra i Džez veče, započelo je druženje povodom otvaranjem VFestivala kulturnog turizma“KultFesta” u Sremskim Karlovcima, koji će trajati tokom pet vikenda od 02- 30. avgusta. Već narednog vikenda (08 - 10 avgusta) publika će prisustvovati VIII Filmskom festivalu u dvorištu muzeja Ilion; 16. avgusta, na karlovačkom Dunavcu održaće se Viteške igre - Beli vukovi i organizovati vožnja katamaranom; četvrti vikend avgusta posvećen je najmlađima uz cirkuske, likovne radionice, face painting…; dok je subota, 30. avgust rezervisana za koncert “Mila Ćopezo bend”.

            Smešten u zagrljaju netaknute prirode sela Drenova, na oko 20 km od turističkog centra Zlatibora, nalazi se vir Buk na reci Katušnici - idealno mesto za sve ljubitelje prirode, mira i autentičnih doživljaja. Ova prirodna oaza, smeštena na bistroj planinskoj reci, postaje sve
popularnije kupalište među ljubiteljima prirode.

          - Za turizam je važno da privlači turiste, da se non-stop nešto događa, inovira. Vojvodina je bogata manifestacijama, kako velikim tako i malim. Iako lokalnog karaktera, manji događaji po MZ, selima, manjim opštinama, su takođe vrlo bitni za afirmaciju samih mesta, koji će u nekom daljem koraku dati doprinos turizmu jer se bave između ostalog i zaštitom tradicije, a stanovništvu pored zaštite onoga što ima, dati i određene kulturne sadržaje. Važno za turizam je da se i kroz ove male manifestacije neguje održanje tradicije što zanata, pripreme hrane i pića, tako i promovisanja nošnji, običaja... Važno je da se iz godine u godinu sa tim i takvim sadržajima pospešuju i veće manifestacije, pa tako upravo na manifestaciji Ukusi Vojvodine, učestvuju ljudi koji na lokalnom nivou na najbolj način neguju specifičnosti sredine iz koje dolaze - izjavila je Jasmina Beljan Iskrin, direktorka Turističke organizacije Vojvodine.

            Predstojeća, 31. Velika Gospojina, najveća svetkovina opštine Novi Bečej, i sa do 100.000 posetilaca koje privuče tokom četiri dana, jedna od najmasovnijih obećava veću nego ikada žurku u gradu na Tisi. Osim obogaćenih programskih sadržaja, novina i odličnih gostiju, tom happening-u će doprineti pre svega domaćini, svojim širokim srcem i velikim iskustvom u organizaciji ovakvih događaja.

            Jedan od najposećenijih turističkih događaja u Vojvodini, a i u Srbiji - Velika Gospojinau Novom Bečeju biće održan od 21- 27. avgusta na obali Tise. U svom 31. izdanju obećava odličan provod uz brojne koncerte, defile paradnih zaprega, kojim je sve počelo, kuvanje riblje čorbe i još mnogo atraktivnih sadržaja u okruženju cvetnog Tiskog keja.