Dr Karolj Kasaš je redovni profesor na Građevinskog fakulteta u Subotici, ali je svoj život posvetio misionarskom radu usmerenom ka očuvanju prirode, ekologiji i upravljanju čvrstim otpadom. Profesor Kasaš na ovu temu priča nadahnuto i nikog ne ostavlja ravnodušnim. Isprovocirani onim što smo čuli, izdvajamo nekoliko fragmenata iz njegovog izlaganja sa napomenom da je živa reč, u ovom slučaju nenadomestiva. -Ako želiš da živiš sa čistom dušom, ako želiš da živiš u lepoj okolini, ako želiš da živiš sa bogatim duhom ispoštuj komšije, ispoštuj samog sebe ali ispoštuj i Majku Zemlju. -Zaštita životne sredine može se definisati kao skup mera koje štite celokupan životni prostor čoveka, u širem smislu celokupnu biosferu, od štetnih uticaja i u datom slučaju trebaju da otklone ili umanje štete koje su se dogodile prema biosferi.

-Koja god bude bila cena šećerne repe u Srbiji u 2011. godini, Kompanija Sunoko će na tu cenu dati jedan dinar više, ne računajući šta drugi rade i koliko cene. Predviđamo da će se cena repe kretati od 38-40 dinara, a očekujemo da ćemo postići dogovor sa Ministarstvom za poljoprivredu o subevncijama od bar pet eura po toni, što bi pomoglo da repa bude najatraktivnija kultura za sejanje i da bude na mestu koje joj pripada, da bude kraljica ratarske kulture.

Naučni institut za reprodukciju i veštačko osemenjavanje domaćih životinja "Temerin" iz Temerina, nadomak Novog Sada, godinama uspešno radi na unapređenju govedarstva i poboljšanju genetske osnove goveda u Srbiji. Stručni tim ove naučne ustanove za zadatak ima unapređenje genetske osnove goveda preko metoda veštačkog osemenjavanja krava i priplodnih junica. U tom cilju Institut je razvio uspešnu saradnju sa sličnim institucijama Evropske unije koje imaju razvijenu ovu vrstu proizvodnje.

Naselje Medveđa kod Despotovca u Pomoravskom okrugu je prirodna granica između Donje i Gornje Resave, poznato još iz vremena Rimljana. Kroz selo Medveđa (ili Idimum), prolazio je glavni put (via publica), koji je povezivao Dunav sa Bosforom i imao je status “mansia”, stanice za prenoćište sa stalnom posadom. U V veku razorili su ga i opljačkali Huni. Do danas su vidljivi ostaci temelja rimskog kastela.

U želji da pomogne malim i srednjim preduzećima u uvođenju međunarodnih standarda, povećanju konkurentnosti, obezbedi bolju kontrolu proizvoda na tržištu i pomogne izvoznicima i uvoznicima, Vlada Autonomne Pokrajine Vojvodine je prema smernicama iz Studije izvodljivosti Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, na sednici održanoj 7. oktobra 2009. godine, donela odluku o osnivanju BSC Informativnog centra za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju.

Da bi nekog zavoleo, moraš ga upoznati. A da bi ga upoznao, moraš otkriti njegove tajne. Vekovima, najveću tajnu nosi vino. Svaka sorta grožđa je drugačija, svaka boca vina, svaki region, svako podneblje, svaka godina, svaka berba ...

Kukuruz je biljka broj jedan u Srbiji i najznačajniji izvozni artikal, ali se uglavnom izvozi kao sirovina, što je velika greška, jer je ekonomski efekat značajno manji. Ovom konstatacijom brojnim zemljoradnicima, naučnim saradnicima, univerzitetskim profesorima, proizvođačima semena kukuruza i novinarima, učesnicima Prvog festivala kukuruza održanog u hotelu “Plana” u Velikoj Plani, koji su organizovali Udruženje sela Srbije “Zavičaj” iz Sremske Mitrovice i Savez inženjera i tehničara Srbije, obratio se prof.dr. Miladin M. Ševarlić, predsednik SPITS – Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije Po uverenju profesora Ševarlića, najveća rezerva srpske ekonomije je u savladavanju neznanja.

Privredna akademija u Novom Sadu se ponosi svojim aktivnostima i rezultatima tokom minulog desetogodišnjeg rada. Ova visokonaučna ustanova je privredi Srbije podarila više od 3000 diplomiranih studenata, a sva četiri fakulteta u okviru Akademije su i ove školske godine akreditovana i u struci i u nauci.
Jedan od prvih zactanih ciljeva ovog univerziteta je uključivanje u studijske programe evropskih obrazovnih institucija. U tom smislu je u periodu od 2005.-2010. godine potpisano189 ugovora sa sličnim obrazovnim institucijama evropskih zemljama, a saradnja se ostvaruje na korist i zadovoljstvo, kako studenata, tako i profesora. „Dobri susedi zajedno stvaraju budućnost“.

Garancijski fond je u 2011. godinu ušao sa tri kreditne linije koje su, prema rečima direktorke Teodore Vlahović, otvorene u prethodnoj godini. Jedna kreditna linija namenjena pravnim licima se realizuje zahvaljujući Vladi Republike Italije. U toj kreditnoj liniji, koju Garancijski fond sporazumno radi sa Bankom Inteza, tačnije Banka inteza daje kredit, a Garancijski fond na te kredite daje garancije, mogu da konkurišu pravna lica, zadruge, poljoprivredni kombinati i svi oni koji se bave i poljoprivredom, ali ne samo poljoprivredom.