Na kultnom vojvođanskom Salašu 137, na Čeneju, nadomak Novog Sada održan je 6. festival vojvođanskih festivala - ROGALJ, koji je okupio brojne manifestacije iz Vojvodine -Mužlje, Novog Bečeja, Šida, Turije, Bačkog Petrovca, Kovilja, Srbobrana, Čerevića, Bačke Palanke, Bačkog Jarka, Rivice, Deliblata, Subotice, Vrdnika, Stare Pazove, Iriga i mnoge druge. Preko trideset oraganizatora predstavilo je svoje manifestacije. Gosti ovogodišnjeg Roglja bili su predstavnici opštine Krupanj sa manifestacijom „Plodovi Rađevine“.

            Odabir jela za kreiranje novog menija i vina za vinsku kartu Cubo concept bar&restaurant, Novi Sad, razlog su održavanja Cubo fest-a, koji sa sve više uspeha privlači pozornost publike raspoložene za ovakve iskorake u sofisticiranoj prezentaciji i popularizaciji ponuđenih sadržaja.

            Na Konferenciji povodom Svetskog dana turizma, 27. septembra, u Privrednoj komori Vojvodine (PKV), održan je panel pod nazivom: „Gastronomija kao ozbiljan turistički potencijal: Primer dobre prakse“. Jedan od učenika ovog panela bio je Petar Stamenović, menadžer klastera „Deliblatska peščara“, koji je predstavio objedinjenu turističku ponudu ruralne sredine na obodu zaštićenog područja u kojoj gastronomija ima glavnu reč.

           Autentičnost ideja i personalan pristup povezani sa elegancijom ponuđenih rešenja, u funkciji postizanja originalnog proizvoda, kvaliteti su kojima u svom profesionalnom radu teži Marija Šojić, ilustrator. Unikatan potpis njenog rada ostavila je u web i grafičkom dizajnu, izradi logotipa i animaciji. Na kraju se priklonila, njoj najizazovnijoj ilustraciji, kao delu celine jednog procesa grafičke interpretacije, razvivši je u pravcu vizualizacije i pojašnjenja istog sa manje-više naglašenom porukom.

           Povodom Dana voćara, koji je drugi put održan u okviru Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, govorilo se o značajnim promenama u oblasti voćarstva, savremenim, intenzivnim zasadima, tehnologijama proizvodnje, udruživanju i zajedničkom radu struke i nauke, koji će uticati na kvalitet i kvantitet proizvodnje, zadovoljiti standarde tržišta. Dobrim rezultatima se treba radovati, a probleme, koji stoje na putu uspeha, treba rešavati.

    Međunarodni Dan voćara ustanovljen u vreme 86. Međunarodnog sajma poljoprivrede u Novom Sadu, imao je za cilj sagledavanje stanja ove grane poljoprivrede iz različitih uglova, unapređenje voćarske kulture u kojoj Srbija ostvaruje značajan devizni priliv. Razlog organizovanja ovakvog događaja bio je da poljoprivrednici iz prve ruke dobiju informacije o merama podrške Ministarstva poljoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, kao i da se bliže upoznaju sa povoljnim kreditnim linijama Garancijskog fonda Vojvodine, Razvojnog fonda Vojvodine, Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede itd.

           U halama i na otvorenom prostoru Sajmišta, Novosadski sajam je od 18, do 24. septembra organizovao 88. Međunarodni poljoprivredni sajam, 53. Međunarodni sajam lova i ribolova i Sajam ekologije. Dugo čekivane priredbe priređene na tradicionalan način, okupile su male proizvođače i velike kompanije. Nastupilo je oko 800 izlagača iz 17 zemalja, organizovano je i 9 kolektivnih izložbi, uz sve do sada poznate i uobičajene segmente.

            Jedan od simbola varoši na Tisi, Novog Bečeja su konji, kao što je Parada zaprega nezaobilazan deo najveće novobečejske svetkovine - Velikogospojinskih dana. Nikada dopričana priča o Ukazu cara Franje Josifa I, kojim dozvoljava da se u selu Vranjevu, u petopregu voze i oni koji nisu plave krvi, što je do tada bilo zabranjeno, donetom pošto je car  1872., sa svojom pratnjom u petopregu prošao glavnom vranjevačkom ulicom, ostavila je na Vranjevčane dubok osećaj posebnosti. Nekada je Vranjevo, koje je od Novog Bečeja delio samo potok, bilo daleko veće od njega, danas je na njegovoj periferiji. Ali samo prostornoj, ne i suštinskoj. Da podsete na posetu cara, KK „Vranjevo“ je 1994. iniciralo održavanje takmičenja paradnih zaprega, u vreme gradske slave - Velike Gospojine. Posebno petoprega.

            Mapiranjem malih proizvođača hrane i pića u Vojvodini, od strane Nataše Budisavljević Radišić i Jadranke Beljan Balaban (Udruženje INTERFEST) učinjen je prvi korak u popularizaciji prebogate vojvođanske kuhinje, za koju smo svi znali da je jedinstvena i neponovljivo ukusna mešavina različitih kulturnih uticaja naroda ovog podneblja, ali koja nije bila dovoljno vidljiva. Da li je to bilo iz naše skromnosti, ili samodovoljnosti i našeg uživanja u njoj, teško je objasniti.

            Sve je stvar navike, ali ima nešto i u kulturi. Nekada se pilo belo i crno, a danas je na našem tržištu neograničen broj domaćih i stranih etiketa belih i crvenih vina. Za razvoj vinskog turizma, sve značajnijeg dela turističke ponude, zaslužni su pre svega „mali“ vinari, koji su težište svoje proizvodnje, za razliku od velikih industrijskih sistema, usmerili isključivo na kvalitet finalnog proizvoda, provocirajući vinopije zanimljivim stilovima i tonovima božanske tečnosti, od internacionalnih, odomaćenih i, za svaku pohvalu, sve više autohtonih sorti grožđa. Ono što je vinarije stavilo u prvi plan, osim dobrog vina koje se podrazumeva, je marketing, priče koje su pratili njihovu prezentaciju.

             Zoran Jelenković, predsednik Mikološko-gljivarskog saveza Srbije (MGSS), inicijator i prvi čovek „Dana vrganja“ na Kopaoniku, na završetku letnje sezone, zadovoljan je učinkom.

            Bogat kulturno-umetnički program, pop-rock koncerti uz izabrane specijalitete srpske i bavarske kuhinje, upotpunjen vinom i pivom, kroki je IX „BEŠKA FEST-a“, odnosno Dana vojvođansko-bavarske kulture.