Gradska turistička organizacija Kragujevac objavila je detaljan program ovogodišnje manifestacije ''Šumadijski dani šljive''Stragari, 02 - 04. avgust2024.godine koji obuhvata sledeće događaje:

            DevetiMeđunarodni festival folklora "Bečej folk fest" počinje u utorak 13. avgusta i trajaće do petka 16. avgusta. Glavno mesto dešavanja biće Trg oslobođenja u Bečeju gde će ljubitelji tradicionalne igre i pesme moći da uživaju u bogatom kulturnom programu tokom četiri večeri.

            Karavan zanatskog piva ubrzava korak i po četvrti put obreo se u Novoj Pazovi na Festivalu zanatskog pivapredstavljajući ovoga puta, 14 mini, kućnih pivara, koje se bave proizvodnjom jedinistvenog na tržištu, zanatskog piva, šireći pivsku kulturu i stvarajući znanjem potkovanu, pivsku publiku. U uzavrelom rock’n’roll ritmu, subota i nedelja, 20. i 21. jula Nova Pazova je bila u znaku piva, na zadovoljstvo publike, pivara, i organizatora - Turističke organizacije opštine Stara Pazova, uz podršku Opštine i suorganizatora Agenciju BIN Marketing, zbog sve bolje (kvalitetnije) ponude i novina na pivskoj sceni Srbije. A evo šta kažu i Kraft pivari:

            Širom Vojvodine održava se sve veći broj festivala posvećenih zanatskom pivu. S razlogom. Provera i potvrda malim radionicama piva da rade dobro i da je njihov proizvod cenjen na tržištu. Interesovanje publike za pivo iz manufakturne proizvodnje objašnjava se njihovim dobrim kvalitetom  dobijenim zahvaljujući načinu proizvodnje, a ljubiteljima ovog “napitka za vrele dane” je isto tako važan i širok spektar ukusa, koji može da zadovoljni sve tragaoce za nečim novim, drugačijim doživljajem.

            Prirodna, neposredna, posebna. Sa izvrsnošću kao primarnom crtom karaktera, koja je trasirala njen put započet u selu Bukovče kod Negotina. Snežana Butarević, voljena, pažena ali ne i previše mažena, brzo je odrastala, bruseći način mišljanja, ovladavajući novim veštinama, gradeći život i nalazeći u njemu sebi blizak smisao u ispunjenju sopstvenog ja.

            U trenutku kada se Srbija suočava sa demografskim kolapsom, a mediji preplavljeni nemilim temama, informacija o podvigu Andreja Drobnjakovića, učenika Matematičke gimnazije koji je na međunarodnom takmičenju - StemCo olimpijadi u Singapuru, kao i svim drugim mladim genijalcima iz Srbije, potpuno je skrajnuta. Naime, ovaj sedamnaestogodišnjak je sam sebi postavio izazov: da reši 120 zadataka za tri sata, u čemu je uspeo, osvojivši pet zlatnih medalja (iz fizike, hemije, biologije, matematike i inženjerstva). Proglašen za apsolutnog pobednika Andrej je odbio sve ponude međunarodnih obrazovnih centara rešen da ostane u svojoj zemli. Stavljajući ovaj jedinstveni i do sada nikada postignuti uspeh na prvo mesto Uvodnika REVIJE TOPSRBIJA br. 41, čvrsto verujemo da će Andrejevo postignuće biti povod pozitivnih promena u odnosu na mlade talente, jedine realne nade koja može da obezbedi bolju budućnost.

            FUTOŠKI KUPUS je sinonim za zdrav život, zdravu sredinu, nasleđe i tradiciju, promociju lokalne zajednice, njenih kulturnih vrednosti i poboljšanje uslova života.
            Mitrovdanskim vašarom 1578. godine Futog je i zvanično postao prestonica kupusa. U to vreme kupusom se plaćao porez, hranila austrougarska vojska, u svežem stanju prodavao se kao lek. Futoški sveži i kiseli kupus je u društvu 50-tak poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda zaštićenih geografskom oznakom, kojom se garantuje njegova specifičnost i kvalitet, da je nastao u spoju prirodnih resursa i tradicije, spojem znanja i veština.

            Biciklizam je zbir ekoloških, ekonomskih, zdravstvenih i drugih pozitivnih efekata, kako na čoveka tako i životnu sredinu. Bicikl kao sredstvo putovanja radi turističkog doživljaja doveo je do kreiranja cikloturizma - vida turizma koji je, prema podacima Evropske biciklističke federacije označen kao jedan od najbrže rastućih vidova turizma u svetu poslednjih godina. Nastao u Velikoj Britaniji u XIX veku, proširio se zemljama zapadne Evrope, cikloturizam danas širom sveta doživljava punu afirmaciju, što se odrazilo i na broj cikloturista i na unapređenje biciklističke infrastrukture.

            Gibanica - kraljica srpskih trpeza „ne zahteva vremena puno i bez nje je svako posluženje nepotpuno“, pravi se od sitnog sira, jaja, mleka, malo ulja, soli i kora i svaka je različita i u svakoj varijanti, a ima ih koliko i domaćica, je dobra.

            Ritual koji svi željno očekuju, zbog njegovog uzvišenog, svečarskog karaktera je proglašenje KRALJICE VINA I VINSKOG TURIZMA. On se svake godine ponavlja na SAJMU MEDA I VINA u Negotinu, prestonici mladosti, meda, vina, muzike, kulture i drugih, širem auditorijumu nepoznatih i manje poznatih zanimljivosti, čak senzacija. Tamošnjima, navinutim na sve to, čini se sasvim normalnim. Ono u čemu su nepogrešivi znalci, je ukus dobrog vina i prepoznavanje prave, izvorno čiste lepote žene.

            Pasulj je najpopularnija mahunarka na svetu s obzirom da se preukusna jela od nje pripremaju diljem zemaljskog šara, od Indije, Kine, Indonezije, do Brazila, Meksika i SAD-a. Iz Amerike u Evropu došao je u XVI, a u Srbiju vek kasnije i postao je tradicijom da se kuva svakog petka, čak i na dvoru. Tako je čorbast, vojnički, zapečen... pasulj postao jelo za sva godišnja doba i sve prilike, a srpska izreka „Pasulj junaka hrani“ - veliča ne samo njegovu široku upotrebu već i hranljivost i lekovita svojstva.

            Zrenjanin nije morao da traži svoj simbol, obeležje, identitet. On je pronašlo njega, ne samo kroz tradiciju njegovog ispijanja već i na osnovu tradicije njegove proizvodnje. Pivo je poteklo u Velikom Bečkereku 1745. godine i preko Petrovgrada se ulilo u Zrenjanin. Od pivarskog majstora Sebastijana Krajcezena, vlasnika prve radionice za proizvodnju piva, preko 1878., kada je preuzima Lazar Dunđerski, jedan od najvećih veleposednika u Vojvodini, do sedamdesetih godina prošlog veka, kada dostiže vrhunac kvaliteta i tehničkog maksimuma deset godina kasnije, sa proizvodnjom 406.000 hl piva i tut-guta.