U trenutku kada se Srbija suočava sa demografskim kolapsom, a mediji preplavljeni nemilim temama, informacija o podvigu Andreja Drobnjakovića, učenika Matematičke gimnazije koji je na međunarodnom takmičenju - StemCo olimpijadi u Singapuru, kao i svim drugim mladim genijalcima iz Srbije, potpuno je skrajnuta. Naime, ovaj sedamnaestogodišnjak je sam sebi postavio izazov: da reši 120 zadataka za tri sata, u čemu je uspeo, osvojivši pet zlatnih medalja (iz fizike, hemije, biologije, matematike i inženjerstva). Proglašen za apsolutnog pobednika Andrej je odbio sve ponude međunarodnih obrazovnih centara rešen da ostane u svojoj zemli. Stavljajući ovaj jedinstveni i do sada nikada postignuti uspeh na prvo mesto Uvodnika REVIJE TOPSRBIJA br. 41, čvrsto verujemo da će Andrejevo postignuće biti povod pozitivnih promena u odnosu na mlade talente, jedine realne nade koja može da obezbedi bolju budućnost.

            FUTOŠKI KUPUS je sinonim za zdrav život, zdravu sredinu, nasleđe i tradiciju, promociju lokalne zajednice, njenih kulturnih vrednosti i poboljšanje uslova života.
            Mitrovdanskim vašarom 1578. godine Futog je i zvanično postao prestonica kupusa. U to vreme kupusom se plaćao porez, hranila austrougarska vojska, u svežem stanju prodavao se kao lek. Futoški sveži i kiseli kupus je u društvu 50-tak poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda zaštićenih geografskom oznakom, kojom se garantuje njegova specifičnost i kvalitet, da je nastao u spoju prirodnih resursa i tradicije, spojem znanja i veština.

            Biciklizam je zbir ekoloških, ekonomskih, zdravstvenih i drugih pozitivnih efekata, kako na čoveka tako i životnu sredinu. Bicikl kao sredstvo putovanja radi turističkog doživljaja doveo je do kreiranja cikloturizma - vida turizma koji je, prema podacima Evropske biciklističke federacije označen kao jedan od najbrže rastućih vidova turizma u svetu poslednjih godina. Nastao u Velikoj Britaniji u XIX veku, proširio se zemljama zapadne Evrope, cikloturizam danas širom sveta doživljava punu afirmaciju, što se odrazilo i na broj cikloturista i na unapređenje biciklističke infrastrukture.

            Gibanica - kraljica srpskih trpeza „ne zahteva vremena puno i bez nje je svako posluženje nepotpuno“, pravi se od sitnog sira, jaja, mleka, malo ulja, soli i kora i svaka je različita i u svakoj varijanti, a ima ih koliko i domaćica, je dobra.

            Ritual koji svi željno očekuju, zbog njegovog uzvišenog, svečarskog karaktera je proglašenje KRALJICE VINA I VINSKOG TURIZMA. On se svake godine ponavlja na SAJMU MEDA I VINA u Negotinu, prestonici mladosti, meda, vina, muzike, kulture i drugih, širem auditorijumu nepoznatih i manje poznatih zanimljivosti, čak senzacija. Tamošnjima, navinutim na sve to, čini se sasvim normalnim. Ono u čemu su nepogrešivi znalci, je ukus dobrog vina i prepoznavanje prave, izvorno čiste lepote žene.

            Pasulj je najpopularnija mahunarka na svetu s obzirom da se preukusna jela od nje pripremaju diljem zemaljskog šara, od Indije, Kine, Indonezije, do Brazila, Meksika i SAD-a. Iz Amerike u Evropu došao je u XVI, a u Srbiju vek kasnije i postao je tradicijom da se kuva svakog petka, čak i na dvoru. Tako je čorbast, vojnički, zapečen... pasulj postao jelo za sva godišnja doba i sve prilike, a srpska izreka „Pasulj junaka hrani“ - veliča ne samo njegovu široku upotrebu već i hranljivost i lekovita svojstva.

            Zrenjanin nije morao da traži svoj simbol, obeležje, identitet. On je pronašlo njega, ne samo kroz tradiciju njegovog ispijanja već i na osnovu tradicije njegove proizvodnje. Pivo je poteklo u Velikom Bečkereku 1745. godine i preko Petrovgrada se ulilo u Zrenjanin. Od pivarskog majstora Sebastijana Krajcezena, vlasnika prve radionice za proizvodnju piva, preko 1878., kada je preuzima Lazar Dunđerski, jedan od najvećih veleposednika u Vojvodini, do sedamdesetih godina prošlog veka, kada dostiže vrhunac kvaliteta i tehničkog maksimuma deset godina kasnije, sa proizvodnjom 406.000 hl piva i tut-guta.

            Za učesnike, ljubitelje pasulja i kibicere, takmičenje u kuvanju pasulja veliki je izazov i razlog dolaska na temerinsku gastro-turističku manifestaciju sa humanitarnim karakterom, koja je ove godine navršila 18 godina. Rekordni broj od 220 takmičarskih ekipa najveći je pokazatelj organizatorima, Turističkoj organizaciji opštine Temerin, uz podšku Opštine Temerin, da to što rade, rade vrhunski.

         Svi uslovi za uspešnu feštu 08. juna 2024. na Temerinskom vašarištu, bili su ispunjeni: pripreme organizacije počele na vreme; dužnosti podeljene i sprovedene po dogovoru; raspoloženje na visini, a prolećno sunce zasjalo je jarko rasteravši svaku sumnju da neki oblak, vetar, mogu da poremete program najveće fešte u opštini Temerin.

            U idiličnom ambijentu sela Brestovac kod Negotina, zvanično je ove godine na Đurđevdan, otvorena Api komora SANUS (lat. zdrav), kao prva u Istočnoj Srbiji i jedna od desetak u овом делу našеzemljе. Ispred projekta SANUS stoji dr Aleksandra Paunović, lekar specijalista urgentne medicine, apiterapeut sa sertifikatom Pčelarske akademije Srbije. Od ideje do realizacije dr Paunović ima podršku svog supruga DejanaPaunovića.

            One su tačka na i (u obliku srca), a zanimljiv kolorit svakog njihovog nastupa, pravi je mamac za posetioce. Opravdanje svog prisustva nalaze u priprepremanju, često i tokom cele noći, svakojakih đakonija, slatko-slanih zalogaja, onoga što se odvajkada priprema u njihovom mestu.

            Gost/učesnik Mini sajma SA SRBIJOM NA TI, u organizaciji Udruženja turizmologa PMF „Novi SAD“, i uz podršku Udruženja „Sa Srbijom na TI“ ove godine održanog pod nazivom „VIDIMO SE NA SELU“, bio je Gleb Fils (@glebfeels), koji je na temu „Priče sa sela kroz oči stranca“ dao jedan svež, drugačiji pogled na srpsko selo, uopšte na život u ruralnom području.