Manifestacija „Futoška kupusijada“, u čast autohtone sorte kupusa kakav se uzgaja i prerađuje u Futogu, kraj Novog Sada, u mestu gde je u jednom istorijskom trenutku i nastala u ovom nekada trgovištu kraj Dunava, održana je po 22. put u subotu, 06. novembra 2021. godine. Promocija projekta ovog proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, odvija se kroz promociju privrednih potencijala Futoga, lokalnih običaja i turističke ponude mesta. Priprema jela od kupusa, od kojih je nastala i knjiga recepata „Jela od kupusa“ sigurno je najatraktivniji deo manifestacije koji svake godine privuče veliki broj posetilaca. U njenoj realizaciji učestvuju: MZ, KC „Mladost“, Udruženje „Futoški kupus“ i Poljoprivredna škola sa Domom učenika.

            Tokom vekova Srbe je pratila sudbina stalnih ratova, deoba i seoba, što je uslovilo da mnogi potraže rešenje izvan granica svoje zemlje. Srpska dijaspora je stvorena pod uticajem teških istorijskih, socijalnih i drugih okolnosti. Politički motivisani odlasci iz zemlje sredinom prošlog veka nastavljeni su na one iz ekonomskih razloga u Ameriku krajem XIX i početkom XX veka. Iz istih razloga iseljavanja su nastavljena do danas. Svima njima je, uprkos razlici u vremenu, načinu i motivima, zajednički nedostatak preciznijeg uvida u brojno stanje i kompleksnu strukturu radi konkretizacije i aktualizacije demografskih, ekonomskih, socijalnih, obrazovnih, političkih, vojnih i drugih aspekata u određenju odnosa i državne politike prema dijaspori.

            Na Novosadskom sajmu 3. i 4. novembra, uz poštovanje svih epidemioloških mera, održani su jubilarni 10. Međunarodni dani energetike i investicija. Grad partner bio je Grad Novi Sad, a Novosadski sajam je priredbu organizovao uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, dok je RES fondacija bila partner u organizovanju kongresnog segmenta.

            Tradicionalno, četvrtog vikenda u oktobru, Gljivarsko društvo Novi Sad je organizovalo manifestaciju pod nazivom Susreti gljivara na Fruškoj gori. Ovu godinu je obeležio strah od toga da neće biti dovoljno gljiva za izložbu kao posledica uporne suše, ali i preseljenje manifestacije sa Iriškog venca na Letenku. Takođe, ovo su bili osamnaesti Susreti pa smo, proslavili i punoletstvo.

            Na kultnom vojvođanskom Salašu 137, na Čeneju, nadomak Novog Sada održan je 6. festival vojvođanskih festivala - ROGALJ, koji je okupio brojne manifestacije iz Vojvodine -Mužlje, Novog Bečeja, Šida, Turije, Bačkog Petrovca, Kovilja, Srbobrana, Čerevića, Bačke Palanke, Bačkog Jarka, Rivice, Deliblata, Subotice, Vrdnika, Stare Pazove, Iriga i mnoge druge. Preko trideset oraganizatora predstavilo je svoje manifestacije. Gosti ovogodišnjeg Roglja bili su predstavnici opštine Krupanj sa manifestacijom „Plodovi Rađevine“.

            Odabir jela za kreiranje novog menija i vina za vinsku kartu Cubo concept bar&restaurant, Novi Sad, razlog su održavanja Cubo fest-a, koji sa sve više uspeha privlači pozornost publike raspoložene za ovakve iskorake u sofisticiranoj prezentaciji i popularizaciji ponuđenih sadržaja.

            Na Konferenciji povodom Svetskog dana turizma, 27. septembra, u Privrednoj komori Vojvodine (PKV), održan je panel pod nazivom: „Gastronomija kao ozbiljan turistički potencijal: Primer dobre prakse“. Jedan od učenika ovog panela bio je Petar Stamenović, menadžer klastera „Deliblatska peščara“, koji je predstavio objedinjenu turističku ponudu ruralne sredine na obodu zaštićenog područja u kojoj gastronomija ima glavnu reč.

           Autentičnost ideja i personalan pristup povezani sa elegancijom ponuđenih rešenja, u funkciji postizanja originalnog proizvoda, kvaliteti su kojima u svom profesionalnom radu teži Marija Šojić, ilustrator. Unikatan potpis njenog rada ostavila je u web i grafičkom dizajnu, izradi logotipa i animaciji. Na kraju se priklonila, njoj najizazovnijoj ilustraciji, kao delu celine jednog procesa grafičke interpretacije, razvivši je u pravcu vizualizacije i pojašnjenja istog sa manje-više naglašenom porukom.

           Povodom Dana voćara, koji je drugi put održan u okviru Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, govorilo se o značajnim promenama u oblasti voćarstva, savremenim, intenzivnim zasadima, tehnologijama proizvodnje, udruživanju i zajedničkom radu struke i nauke, koji će uticati na kvalitet i kvantitet proizvodnje, zadovoljiti standarde tržišta. Dobrim rezultatima se treba radovati, a probleme, koji stoje na putu uspeha, treba rešavati.

    Međunarodni Dan voćara ustanovljen u vreme 86. Međunarodnog sajma poljoprivrede u Novom Sadu, imao je za cilj sagledavanje stanja ove grane poljoprivrede iz različitih uglova, unapređenje voćarske kulture u kojoj Srbija ostvaruje značajan devizni priliv. Razlog organizovanja ovakvog događaja bio je da poljoprivrednici iz prve ruke dobiju informacije o merama podrške Ministarstva poljoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, kao i da se bliže upoznaju sa povoljnim kreditnim linijama Garancijskog fonda Vojvodine, Razvojnog fonda Vojvodine, Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede itd.

           U halama i na otvorenom prostoru Sajmišta, Novosadski sajam je od 18, do 24. septembra organizovao 88. Međunarodni poljoprivredni sajam, 53. Međunarodni sajam lova i ribolova i Sajam ekologije. Dugo čekivane priredbe priređene na tradicionalan način, okupile su male proizvođače i velike kompanije. Nastupilo je oko 800 izlagača iz 17 zemalja, organizovano je i 9 kolektivnih izložbi, uz sve do sada poznate i uobičajene segmente.

            Jedan od simbola varoši na Tisi, Novog Bečeja su konji, kao što je Parada zaprega nezaobilazan deo najveće novobečejske svetkovine - Velikogospojinskih dana. Nikada dopričana priča o Ukazu cara Franje Josifa I, kojim dozvoljava da se u selu Vranjevu, u petopregu voze i oni koji nisu plave krvi, što je do tada bilo zabranjeno, donetom pošto je car  1872., sa svojom pratnjom u petopregu prošao glavnom vranjevačkom ulicom, ostavila je na Vranjevčane dubok osećaj posebnosti. Nekada je Vranjevo, koje je od Novog Bečeja delio samo potok, bilo daleko veće od njega, danas je na njegovoj periferiji. Ali samo prostornoj, ne i suštinskoj. Da podsete na posetu cara, KK „Vranjevo“ je 1994. iniciralo održavanje takmičenja paradnih zaprega, u vreme gradske slave - Velike Gospojine. Posebno petoprega.