Bezbroj je asocijacija i u pesmama opevanih. Čovek posmatran kroz vizuru bliskih nam životinja, upredili bi ga sa paunom,plemićem među pticama, simoblom lepote, elegancije, plemenitosti, najvišeg saznanja. Šare na njegovom repu, nalik zvezdanom nebu, vrhunac su harmonije, moći, dostojanstva, elegancije… koje ne označavaju samo estetsku privlačnost, već i unutrašnju snagu i samopouzdanje. Ko je zadovoljan sobom ne upoređuje se sa drugima i ne zavidi nikome, znači da nije razočaran već je zadovoljan sobom, srećan, i umeće da usreći druge - taj je spoznao sam smisao života.

            Oni koji prevaziđu izazove postaju divovi. Neki od njih svakog dana vredno treniraju, pobeđuju i osvajaju medalje na najvećim svetskim takmičenjima, uspešni su i cenjeni i kao sportisti i kao ljudi.
            Zlatko Kesler, svetski i evropski šampion u stonom tenisu, jedan je od najuspešnijih na svetu stonotenisera sa invaliditetom svih vremena, danas jednako uspešan selektor i trener Stonoteniske reprezentacije Srbije za osobe sa invaliditetom. Kao igrač osvojio je ukupno 26 medalja (na šest Paraolimpijskih igra (pet), na četiri Svetskih prvenstava (pet) i na 13 Evropskih šampionata (16)), na mestu selektora 29, kao trener 16.

            Oni koji prevaziđu izazove postaju divovi. Neki od njih svakog dana vredno treniraju, pobeđuju i osvajaju medalje na najvećim svetskim takmičenjima, uspešni su i cenjeni i kao sportisti i kao ljudi.
            Zlatko Kesler, svetski i evropski šampion u stonom tenisu, jedan je od najuspešnijih na svetu stonotenisera sa invaliditetom svih vremena, danas jednako uspešan selektor i trener Stonoteniske reprezentacije Srbije za osobe sa invaliditetom. Kao igrač osvojio je ukupno 26 medalja (na šest Paraolimpijskih igra (pet), na četiri Svetskih prvenstava (pet) i na 13 Evropskih šampionata (16)), na mestu selektora 29, kao trener 16.

            Digitalizacija je jedna od ključnih aktivnosti na unapređenju kvaliteta i dostupnosti turističkih usluga. Digitalizacija turističke ponude omogućava turistima da na jednostavan i efektan način imaju uvid u turističke destinacije, bukiraju smeštaj, planiraju, osmišljavaju sadržaje za koji su zainteresovani.

            Dr Srđan Milošević, vanredni profesor naFakultetu organizacionih studija EDUKA u Beogradu, i jedan od učesnika “Travel Startup - inovativna rešenja u turizmu 2025”, konferencije održane u Naučno-tehnološkom parku Novi Sad, svojim originalnim pogledom i pristupom kretanjima turističke privrede u Republici Srbiji, pobudio je veliko interesovanje kod učesnika, predstavnika privrede i turizma.

Nove ideje, savremeni trendovi, tehnološki razvoj i inovacije predstavljaju sredstva i alate za dostizanje standarda razvijenih ekonomija. Podrška razvoju inovativnih projekata, kreiranje konkretnih rešenja, kao i unapređenje profesionalnih kompetencija obuhvatili su i turističku privredu. Digitalizacija i inovativnost danas nisu samo potreba, već i uslov za povezivanje razvoja naše zemlje sa evropskim i globalnim modelima. Savremena turistička privreda ne samo da nije imuna na ove promene, već je, upravo zbog prirode svoje delatnosti i povezivanja sa čitavim svetom, među prvima počela da primenjuje digitalizaciju u poslovanju, kako bi ostala konkurentna na tržištu.

            Janj, oblast u opštini Šipovo, obuhvata 18 sela podno planine Vitorog, Republika Srpska, na 100-tinak km od Banja Luke. Do nje se stiže sa namerom, jer prema granici sa Federacijom nema puta. Reka Janj, pritoka Plive, dužine 14,35 kmprepuna virova sa potočnom pastrmkom i lipljenom, brojnim brzacima. Osim atraktivnog ribolova, reka Janj, čija je temperature vode bez obzira na godišnje doba uvek oko 7°C, izvor je pitke vode za opštinu Šipovo.

            Susret za gastronomijom(grč. “gastri - stomak, “nomos” - znanje, zakon) obuhvata jela, namirnice, kuvarska znanja i veštine…, povezanost sa tradicijom i kulturnim obrascem stanovnika jednog kraja. Upravo će te kvalifikacije biti prikazane na manifestaciji„Hedonizam sa kamena” koja će i ove godine biti održana u Eco resort-u Fruška gora, na Stražilovu, 16. maja, u organizaciji Udruženja „Tradicija i venčanje“, uz podršku Fonda za izbegla, prognana i raseljena lica, TV serijala i časopisa“Kuhinjica”i Udruženja turističkih novinara Vojvodine.

            - Mislim da smo blagosloveni i istorijom i geografijom i da ne postoji mesto koje na pola sata avionom ima sve - i ski centar, i rivijeru, banju, arheološko nalazište i nacionalni park ili park prirode sa značajnim biodiverzitetom biljnih i životinjskih vrsta. Autentično, raznoliko, ukusno, posebno izraženo u vreme neke od 4.000 manifestacija organizovanih širom Srbije. I nije sve sjajno. Infrastruktura, sanitarni čvorovi, higijenski deo…, može i mora da se poprave, ali taj osećaj kada se vratiš sa festivala, kada ti je srce puno a ljudi gostojubivi, je najveća vrednost različitih događaja koje najčešće nazivamo manifestacijama - izjavio je Robert Čoban, majstor pisane reči, hedonista, koji je svoje bogato iskustvo, znanje i kontakte, između ostalog uložio u organizaciju Novosadskog Oktoberfest-a, jedinstvenog u našoj zemlji događaja, naslonjenog na bavarsku tradiciju.

            U Srbiji, u kojoj je hrana još uvek jedna od najkvalitetnijih na svetu, kuvanje u prirodi, pod otvorenim nebom, vrhunac je gurmanskog i svakog drugog doživljaja. Mada planetarno popularan ovaj način kuvanja, gde god uslovi to dozvoljavaju, okupljanja radi roštilja i pripreme hrane u prirodnom okruženju je specifičan spoj pripreme hrane, druženja, zabave bez oficijelnih normi ponašanja, dress code formalnosti, što ga smatra posebno privlačnim, pre svega “muškim” poslom, gde čak 95% njih na ovaj način pokazuje svoje kuvarske sklonosti. Napredak se ne može zaustaviti pa su te znatne modifikacije, uz uvođenje savremenijih načina pripreme hrane, spremno dočekane i od strane ljubitelja picnic-a.

            Goran Janković, sekretar Udruženja ugostiteljstva i turizma Privredne komore Beograda, sa stažom od 39 godina u turizmu, na II Kongresu “Gastronomske manifestacije Balkana”održanom marta ove godine u Privrednoj komori Vojvodini (PKV), podelio je sa prisutnima svoj prvi susret sa manifestacijama, petodnevni festival - “Gardošu sa ljubavlju” 1985., gde je sve “štimalo”, a u organizaciju bili uključeni PKS, Opština, RTB i druge institucije. Zato i danas veruje da je za svaku manifestaciju potrebno razumevanje lokalne zajednice.

         - Način da jedna lokalna manifestacija preraste u regionalni, možda globalni brend, tiče se brojnih faktora: teme, organizacije, strategije i načina na koji se određeni proizvod reprezentuje, obezbeđuje njegovo produženo delovanje mimo manifestacije - poručila je Melita Perković, direktor Turističke zajednice Fažana, opštine sa oko 3.500 hiljade stanovnika u Istarskoj županiji u Hrvatskoj.