U susret manifestaciji Dani trka, 27. i 28. septembra u Subotici, na 46. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, održana je jedna od prvih promocija ovog jedinstvenog događaja u Srbiji,usamljenom primeru realizacije jedne originalne ideje i stavaranja idealnih uslova za povezivanje sportske fešte i turističkih potencijala ovoga kraja. Reč je o III NORTHSTORM trci sa preprekama na Paliću, u organizacijigrupe mladih entuzijasta, osnivača i članova Sportskog udruženja SPARTAK SKYRUNNERS, Subotica.

         Najposećenija, najradosnija i najinspirativnija mesta, uglavnom u većim gradovima, su Zoo vrtovi, u kojima su obezbeđeni kvalitetni uslovi za život i potrebe životinja. Jedno takvo mesto je Zoo vrt Palić, koji položajem pleni, brojnošću životinjskih vrsta iznenađuje, tretmanom istih zaslužuje epitet sigurne (ugledne) kuće za divlje životinje i jedinstvene turističke atrakcije. Nije čudno jer, Zoo vrt Palić,osnovan 31. maja 1950., ove godine slavi 75-ti rođendan, sve to vreme prikupljajući znanje, stičući praksu da pomiri zahteve ERAZE (Evropske asocijacije zoloških vrtova i akvarijuma) za obezbeđivanje adekvatnih uslova za boravak divljih životinja.

“Uvek je vreme za čaj…” - reči koje je Šeširdžija uputio Alisi “iz zemlje čuda” (Lujs Kerol), a treći put potvrdilo druženje u hotelu Prezident**** na Paliću, na Sretenje, 15. februara, uz prisustvo najvećeg broja iskusnih čajoljubaca, uživaoca u ovom čarobnom napitku.

            Najveći vinarski i vinogradarski praznik svetitelja Božijeg - Svetog Trifuna, obeležava se 14. februara širom pravoslavnog sveta. Sveti Trifun je zaštitnik kome se vinari i vinogradari mole punim srcem za zdrav i obiman rod, i dobro vino. Ova tradicija vuče korene iz verovanjau posebne moćiSv.Trifunada zaštiti vinograde od bolesti i loše berbe.
            Iako je obred ovim povodom u suštini vrlo sličan, vinari i vinogradari, u zavisnosti iz kog su kraja, dodali su izvesne specifičnosti.

         Međunarodni gastro-turistički festival kobasica “Klobásafest 2025” 08. i 09. februara na sportskim terenima OŠ "Jan Čajak" u Bačkom Petrovcu po bogatstvu ponude, broju izlagača i posetilaca, za deset godina trajanja postao je stvar prestiža, događaj na kojem se očekuju redovni, prošlogodišnji i novi posetioci, na fešti odličnih ukusa i zagarantovano dobrog provoda. Potvrda tome je broj od 107 takmičarskih timova (u pravljenju svežih kobasica, prženju čvaraka) iz svih krajeva naše zemlje, Hrvatske, Slovenije, Italije…, ove godine Holandije i Švajcarske.

            Od novembra jedne do februara naredne godine, najčešća tema u Vojvodini je svinjokolj, a najvažnije pitanje: Ko pravi najbolju kobasicu: Turinci, Petrovčani, Kisačani, Sremskomitrovčani, Lemešani…? A odgovor je jednostavan: Svaka kobaja je najbolja. I to ne po onoj Zmajevoj kada Ciga svoga konja hvali, već izistinski, vekovima pravljena, do perfekcije doterana, u odnosu na ukus tamošnjeg življa. Ma odakle došao u ovu izdašnu ravnicu, “u kojoj sve rađa, gde sloga i ljubav vlada”.

            Beloblatska Kobasica odavno je prerasla okvire svoga mesta koje sa nešto preko 1.000 stanovnika (prema popisu iz 2022), za dva dana trajanja poseti preko 30.000 posetilaca. Ideja održavanja festivala rođena 6/7 godina pre same realizacije 2014. godine, govori da je detaljno i studiozno planirana, da su je podržali meštani i relevantni ljudi zrenjaninske opštine. U po mnogo čemu neobičnom i jedinstvenom ambijentu, koji odlikuju multikulturalnost, multikonfesionalnost, u mestu sa ogromnim etno-ruralnom potencijalom u kojem se ljudi sporazumevaju na svom, beloblatskom jeziku, jedanaest godina se dešava festival tradicije, kulture i zabave, jedna od najvećih i najposećenijh manifestacija u opštini Zrenjanin. Ove godine Beloblatska kobasica 01. i 02. februara spremno je dočekala goste iz Vojvodine i celog regiona.Osim što je u potpunosti odgovorila početnim zamislima koje u osnovi baštine originalnost i tradiciju, uuspela je da animira lokalno stanovništvo koje kao izlagači, redari, pomagači, aktivno učestvuju u njenom sprovođenju. Ove godine je zabeležno preko 200 izlagača što lokalnih, što iz drugih mesta.

            Da se ulog u kvalitet, posvećenost i najviše standarde isplati potvrda je upravo nagrada “Privrednik godine” koju je po 62. put dodelila Privredna komora Vojvodine (PKV), povodom godišnjice, 106 godina od njenog osnivanja. Centralna svečanost, održana je u Kongresnom centru “Master” Novosadskog sajma, a tradicionalna nagrada “Kosta Mirosavljević” uručena je najboljim privrednim društvima i pojedincima iz Vojvodine. Dobitnici nagrade za minulu 2024. godinu su privredna društva ATB Sever doo iz Subotice, Industrija mesa Đurđević iz Subotišta (kod Pećinaca), i pojedinci, preduzetnica Zorica Radišić (Farmer sir, Čurug) i prof. dr Milan Ubavić (Medlab, Vinarija VINUM).

            Čaj, kafa i kakao stigli su u London iste 1652. godine, iako ga u Lisabonu nalazimo već 1550-te. Do 1829. u Evropu su godišnje uvoženi milioni kilograma čaja, isključivo iz Kantona (na južnoj obali Kine), potom izvoženi širom sveta. Više od polovine izvozili su Englezi. Procenjuje se da je u Velikoj Britaniji trošeno oko 14 miliona kilograma čaja godišnje. Uprkos tadašnjoj visokoj ceni, čaj su širom Britanije pili svi koji su mogli da ga priušte. Uzgoj i sušenje čaja iz Kine proširio se na Japan, Tajvan i Javu, kasnije na Indiju i Šri Lanku. Poput Japanaca, Evropljani su pripremu čaja smatrali ceremonijom. Tu je bila kipuća voda koja ne sme predugo da vri, posebno zagrejana posuda, vreme potapanja, sipanje. Čaj se polako pijuckao iz porcelanskih šoljica, čime je popularnost ovog napitka uticala na proizvodnju porcelana. Za razliku od Evropljana, Kinezi čaj nisu pili iz šoljica sa drškom. Bilo je besmisleno piti kineski čaj najvišeg kvaliteta prevruć, pošto je ukus najintentizviji na temperaturi nekoliko stepeni višoj od temperature tela, i tada drška nije bila potrebna.

DOBRILA KOVČIN iz Stapara je rođena 1998. godine. Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer Fitomedicina, gde je trenutno na master studijama. Nosilac je poljoprivrednog gazdinstva, a u njenom fokusu je ratarska proizvodnja. Zajedno sa članovima porodice bavi se i kooperacijom u okviru zemljoradničke zadruge koju su osnovali.
BRANISLAV PETRIČEVIĆ (1984) iz sremskog sela Rivica, završio je srednju elektrotehničku školu, ali je ljubav prema agraru nadvladala onu prema elektrotehnici. Ratarsku proizvodnju je zasnovao na 150 hektara dok u voćarstvu preferira proizvodnju višnje i dinje. U stočarstvu je ovladao proizvodnjom svinja.

            U početku beše riječ i riječ bješe u Boga, i Bog biješe riječ (Jevanđelje po Jovanu 1:1, Daničić, Karadžić)). Sve reči sastavljene su od 30 znakova, kojima se da opisati čitav svemir, beskraj i sve u njemu. Rečima, glasno izgovorenim mislima, izražavaju se odnosi, osećanja… Radost i bol… Nema beznačajnih reči. Iza svake stoji istina, ili odsustvo iste.

            Sajam montažnih, modularnih i glamping objekata, bazena, kampera tokom 21. i 22. decembra na Novosadskom sajmu, po prvi put u Srbiji, okupio je sve aktere uključene u ovu industriju, u cilju njihovog umrežavanja i predstavljanja inovativnih rešenja potencijalnim kupcima. Iako Srbija nije ni evropska, ni regionalna “glamping sila”, ipak postoji povećano interesovanje za ovu vrstu turističke ponude, s obzirom na izuzetne terene u Zapadnoj, Istočnoj Srbiji, na Fruškoj gori…