Kult drveta prisutan je kod drevnih naroda od davnina. Za Srbe svetim su smatrani hrast drvo - zapis, posvećeno bogu Perunu, koje je imalo ulogu hrama, i lipa, zbog lekovitog svojstva njenih cvetova. Za svakog Šumadinca sveto drvo je šljiva i za kuću koja nema šljivu, govorilo se „da nema ni domaćina ni gostiju“. Vekovima smatrana i hranom i lekom, šljiva je i danas najzastupljenija voćna vrsta u Srbiji, čak 70% ukupne proizvodnje šljive se nalazi u zapadnoj Srbiji i Šumadiji. U Šumadiji nema sela koje nema šljivu, a voćari u podrudničkim selima Stragarima, Masloševu, Kotežu, Vlakči..., najveći su proizvođači šljive u Šumadiji. Važno je naglasiti da se pored tradicionalnih, podižu zasadi starih sorti, sve traženiji na tržištu.

            Tradicija duga četiri decenije nastavljena je i ove godine -u ponedeljak, 05. avgusta, dan pred zvanično otvaranje “Dana piva”, iz Gradske bašte su krenuli pozivari na fijakerima, uz besplatno točenje piva najavljujući sugrađanima početakmanifestacije. Ispratili su ih čelnici lokalne samouprave, predstavnici Turističke organizacije grada, brojni predstavnici medija, a da sve bude u skladu s manifestacijom postarali su se tamburaši, devojke u narodnim nošnjama, glumac Prvoslav Zakovski koji je izrekao poznatu pivsku zdravicu.

            Lovstvo je društvena delatnost sa vizijom i misijom stvaranja uslova za lov, koja podrazumeva gajenje divljači, vođenje brige o njoj i njenim staništima. Divljač, u vlasništvu Republike Srbije, poverena je na gazdovanje lovačkim udruženjima i javnim preduzećima, a uzroci što se i pored njihove zaštite, broj diljvljači na terenu smanjuje je nekontrolisano korišćenje hemikalija, krivolov, uzurpacija površina, posebno onih u kojima divljač nalazi zaklon, mir i hranu.

Spremite se za najveći pivski spektakl u Zrenjaninu!

U okviru manifestacije “Dani piva”, od 6. do 11. avgusta, imamo nešto posebno za sve ljubitelje piva! Pripremili smo takmičenje u ispijanju piva za žene i muškarce!

            U utorak, 30. jula 2024. godine u Gradskoj bašti u Zrenjaninu održana je konferencija za medije povodom 39. Dana piva, koji se održavaju od 6. do 11. avgusta ove godine. Na konferenciji su u ime organizacionog odbora, odnosno izvođača govorili gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura, Roman Bugar, direktor Zrenjaninske filharmonije, solistkinje ovogodišnjeg koncerta Zrenjaninske filharmonije sa zrenjaninskim horovima Dragana Radaković, sopran i Ljubica Vraneš, mecosopran, Sanja Petrović, direktorka Turističke organizacije grada Zrenjanina i Uroš Derikrava, predstavnik zrenjaninskog rok sastava Uroš i Nejaki.

            Bogatstvo jedne zajednice srazmerno je očuvanju njenog jezika i njene kulture; poštovanju predaka i budućih generacija; ponosu svakog člana zbog pripadnosti toj zajednici. Važan deo kulture Vlaha predstavljaju običaji, koji se prenose pričom i ritualima unutar obreda, sa u dalekoj prošlosti utemeljenim značenjem. Jedinstvenog jezika i kulture na prostoru od Morave do Timoka i Dunava i granice sa Bugarskom i Rumunijom živi nešto preko 21.000 Vlaha za koje se najčešće vezuje tema magije, uglavnom pogrešno interpretirane. Mnogo upečatljivije za ovu etničku zajednicu je njen folklor,

            Kontroverznost, nepredvidljivost i bezrezervna iskrenost prema publici, definiše Igora Blaževića - Blažu (Prljavog inspektora Blažu). Fanatičnost prema muzici, kao i prema sportu, s kojima druguje od školskih dana. Kao i prema pisanju (objavio nekoliko knjiga), a nije mu strano ni TV ni radijsko voditeljstvo. Jedan kompletan umetnik, reklo bi se, najpozvaniji iz grupe neformalnog pravca u muzici, koju je podigao na nivo totalne žurke visokog intenziteta. Javlja se u trenutku namerno odabranom i programiranom da nešto kaže, prenese poruka i javnost podigne na noge, kao što je bilo povodom utakmica fudbalske i košarkaške reprezentacije Srbije na svetskim prvenstvima... Kao i povodom 25. maja 1994. i koncertom i aluzijom na Dan Mladosti u klubu „Prostor“, upamćen i po originalnom dolasku na scenu preko krova susedne zgrade zbog blokade ulice, kao posledice gužve ispred kluba. Kao i mnogo šta drugog Blažu i njegove Kljunove, postavio je u grupu bezvremenih bendova ovih prostora.

Gradska turistička organizacija Kragujevac objavila je detaljan program ovogodišnje manifestacije ''Šumadijski dani šljive''Stragari, 02 - 04. avgust2024.godine koji obuhvata sledeće događaje:

            DevetiMeđunarodni festival folklora "Bečej folk fest" počinje u utorak 13. avgusta i trajaće do petka 16. avgusta. Glavno mesto dešavanja biće Trg oslobođenja u Bečeju gde će ljubitelji tradicionalne igre i pesme moći da uživaju u bogatom kulturnom programu tokom četiri večeri.

            Karavan zanatskog piva ubrzava korak i po četvrti put obreo se u Novoj Pazovi na Festivalu zanatskog pivapredstavljajući ovoga puta, 14 mini, kućnih pivara, koje se bave proizvodnjom jedinistvenog na tržištu, zanatskog piva, šireći pivsku kulturu i stvarajući znanjem potkovanu, pivsku publiku. U uzavrelom rock’n’roll ritmu, subota i nedelja, 20. i 21. jula Nova Pazova je bila u znaku piva, na zadovoljstvo publike, pivara, i organizatora - Turističke organizacije opštine Stara Pazova, uz podršku Opštine i suorganizatora Agenciju BIN Marketing, zbog sve bolje (kvalitetnije) ponude i novina na pivskoj sceni Srbije. A evo šta kažu i Kraft pivari:

            Širom Vojvodine održava se sve veći broj festivala posvećenih zanatskom pivu. S razlogom. Provera i potvrda malim radionicama piva da rade dobro i da je njihov proizvod cenjen na tržištu. Interesovanje publike za pivo iz manufakturne proizvodnje objašnjava se njihovim dobrim kvalitetom  dobijenim zahvaljujući načinu proizvodnje, a ljubiteljima ovog “napitka za vrele dane” je isto tako važan i širok spektar ukusa, koji može da zadovoljni sve tragaoce za nečim novim, drugačijim doživljajem.

            Prirodna, neposredna, posebna. Sa izvrsnošću kao primarnom crtom karaktera, koja je trasirala njen put započet u selu Bukovče kod Negotina. Snežana Butarević, voljena, pažena ali ne i previše mažena, brzo je odrastala, bruseći način mišljanja, ovladavajući novim veštinama, gradeći život i nalazeći u njemu sebi blizak smisao u ispunjenju sopstvenog ja.